lega svega

02.10.2012., utorak

Iz naftalina

šok na šok...izgleda dio drugi i posljednji krenuh guzicom ka istoku i pomislih kad sam već pod Dravom da odvalim jedan dio pješke, tek toliko da razbistirm glavu u kojoj je vladala prilična zbrka iako ništa pio nisam, pa čak ni onu naručenu kavu koju sam, he he he, ostavil Darkini da plati, mislim valjd bu platil, pa ni pizda. dimom novozapaljene cigarete pokušavao sam prekinuti taj nesretni niz misli koji mi je nabijao po čelu puštajući mi nemir u ruke, pogled, noge. uffffff, uzdahnuh na glas, iz pete izvučem hračka te ga s mislima o njoj zalijepim dosta precizno na nevini kandelaber. moral sam to zbaciti iz sebe. dok sam lagano šetao nastojao sam da me koji od raštrkane paščadi ne sruši jer gazdama se ionak jebe kaj ti četveronošci glavinjaju i češu se o šetače i najgore od svega, kaj seru po parkovima. oni ionak ne budu stali vu drek. ma neeee! znaju oni di se je njihov fifi sposral u podnevnoj šetnjici. boli njih kardan kaj se ta živinčad naganja bez da gleda ispred sebe. e pa da ne bi bilo nismo htjeli nismo znali ja sam se spustil na dio bliži vodi pa nek samo dojdu slinavci. znam da sam bio u stanju na nekom peseku se iskaliti. a zašto? pa ni on kriv bogec dlakavi što mora čučati u stanu. moja živina je u stanu samo po zasluzi ostatak vremena provodi vani, znam da mu ni baš najbolje, da bi on radije okolo lutao, ali jebiga, trudim se da je čim više vani i to bez sranja po livadama, sere se u boxu! al pusti mo sad džukele, nastavljam dalje uz Drave šum.... kad sam prošao kroz Tvrđu nastavio sam prema mojoj školi i odlučio tamo otići do tramvajske stanice, jer prvo: nis moral platiti kavu, drugo: više mi se ne šeta a busom i ovak ne mogu do doljnjeg grada. nije baš da sam ljubitelj vožnje tramvajem jerbo navik’o sam iz svoga kvarta putovati busom i gotovo. zvadil sam nocve i odma izbrojao potrebnu sumu te taman kad sam se kanio lijeno dovuć k stajalištu začujem drdanje iza sebe što je bio znak da električna beštija pristiže. opa i to dupla primjetih dok me je prestizala. ništ, dah se ja u kas pa ono u trku šacnem da u zadnjim kolima vlada gužva stoga uletim na zadnja vrata prvih kola i to ono u zadnji čas, a kad tamo akcija čađe (kontrolori) u tijeku. prepoznal sam ih po obleki i kapicama. u zadnjem dijelu je bila teta kontrolorka koja ,uočivši da sam uletio me proslijedi onak mrtva ladna do prednjeg dijela. ništa ne sluteći lagano sam se probijao kroz gomilu prema vozaču tramvaja pa čak i pored murijaka prođoh koji je držao odstupnicu naslonjen na srednja vrata, pa pored još jednog kontrolora da bi se konačno dokopao vozača i onak hladno zatražio jednu kartu. - pa kaj ti ne vidiš?- upita me lik koji je bio naslonjen na ulazna vrata. pretposrtavil sam po arogantnom nastupu da je to jamačno vođa kontrolorske bande te mu hladno odgovorim: - vidim. zašto? - pa da vidiš, onda bi mogao pročitati da se u drugim kolima kupuju karte a ne u prvima.- uzvrati on malo glasnijim tonom, - pa nisam vidio kad sam dotrčao a znate ja se inače vozim više busom tak da nisam znao za...lagano sam trkeljao pokušavajući ga uvesti u genezu problema, i to jelte na fin način objasnit da je posrijedi tek puko nepoznavanja pravila prijevoza tramvajem, no u pola rečenice on me prekine pa nastavi, -ma nemoj ti meni nisi znao! svi ste vi isti dripci! samo bi se švercali -e sad je već počel glasnije govoriti tako da su se ljudi počeli okretati prema meni, ali nitko ni riječi, da ne bi slučajno još tko uz mene najebo. vidim ja da je ovo krenulo u krivom smjeru pa nastavim milnim i nevinašnim tonom dalje: -ali gledajte. ja zaista nisam znao za ovaj režim naplate karata, samo sam htio ući u tramvaj i odvesti se u doljnjiku- te nabacim onaj nevini look -ma nemoj to meni muljat, znaš! šta ćeš ti tu meni lagat! vidi se iz aviona da si se htio švercati- sad je već počeo vikati. ja nisam mogao više zadržati lice dječarca te se namrštim, ispružim prst prema njemu i glasnije mu kažem: -slušajte! nemojte me optuživati i vikati na mene.-rekoh onak poluglasno i ozbiljno -šta!!!!-dreknu on, ti ćeš se samnom tako razgovarati balavac jedan! nisam ja s tobom ovce paso! jel jasno!- nastavio je on istim tonom. opa brale, pomislim, kod tebe doma su radili na umijeću razgovora i retoričkim finesama, valjd sa stokom kad tip ima već uigranu konverzaciju kad su slučajevi poput mene u pitanju. jebiga, vidim ja da mu faca vuče malo na svinjsku ali suzdržah se komentara na njegov izgled te umjesto toga izreknem nešto što me nikako nije moglo spasiti od ove situacije, odlučih se za neku "kooperativniju varijantu": -ne. niste ni mogli jer ja nisam čoban- dovoljno sam to glasno rekao da me je čak i murijak sa srednjih vrata čuo. čađo je sad iznenađen otporom počeo drhtati pa kad je još vidio da se i vozač nasmijao počeo je pucat po šavovima.. i taman dok je zdrhtal, tramvaj je stao na slijedećoj stanici pa on mene primi za nadlakticu kaj nekog kriminalca i ovede me van. a tamo opet isponova dril: o naplati karti o švercanju o državi, školstvu, roditeljima e pa ja ga tu naglo prekinuh jer sam se pobojao da ćemo dogurat do bitke na Sutjesci i hrabrog Save. -pa ako ne vjerujete evo neka vam kaže vaša kolegica da sam ušao s novcima u rukama s više nego evidentom željom da platim prijevoz- kažem smireno te pokažem rukom prema njoj, no kontrolorka je s pogledom u svoje friško kupljene cipele izustila: - ništa je nisam vidjela- e jebem ti kolegijalnost, pa ovo nije ništa drugo doli pljačkanje- rekoh potiho a onda mi je drug organ glasno i svisoka rekao: -daj ličnu kartu inače ću ti opaliti šamarčinu!-eto ga, samo mi je još falil kreten koji svoj autoritet krpa zderavanjem...ma nek se jebe...privedimo tu farsu kraju tok trena dok sam vadio kartu i vidio kako mi se pol tramvaja, točnije oronuliji primjerci ljudskije vrste podsmjehava točno sam im vidio u očima da mislie kako mi to i treba, da šta, mi penzioneri možemo plaćati karte a klipani će se švercati, neka ga je sprd, njega i roditelja; drugi su vikali da Bog da ga velka nevolja sapela, da šta nejde pješice ak nema za kartu.... i dok je čađo nešto mljeo a kontrolorka pisala kaznu nisam imao snage da pobjegnem od ove nepravde. točno mi je bilo na umu da potrčim preko vijenca (vbk) u slobodu ali nešto mi je govorilo da se smirim i da pregrmim ovu nepravdu, da mi dosje ostane čist. danas me baš nije krenulo pa ne bi htio da me po zvaršetku ovog dana otac i mati u suzama izvlače iz stanice i drže prodike do kuće. e sad kako nemamo didija onda bi pak morali ići busom pa onda već znam unaprijed šta bi mi govrili. mama bi bila uzrujana do te mjere da bi samo u kratkim intervalima izbacivala rečenice poput, "znala sam!"," to mi je hvala!" dok bi otac nakon što bi me pomilovao par putra lijevicom i desnicom iskomirao njegovom rečenicom: "da sam tolike godine svinju učio pjevati sada bi bila operna pjevačica!". ne, ne, ne. nije mi to trebalo. taman kad sam se iz svojih misli vraćao veselom kvartetu, sve je bilo gotovo, murijak mi je vrati kartu a ja sam se na uručenu mi kaznu više nego srdačno zahvalio teti kontrolorki uz želju koju sam, da ne bi bilo večeg zla jelte, u sebi izrekao. vođu bande nisam ni pogledao već sam prošel pored njega kao da ga nema. i dok je on još mljeo o odgoju ja sam lagano izvadio cigarete, zapalio pa nastavio putem do doma. naravano pješke, kak sam i došel u grad. dok se dim povijal oko moje bulje počeo sam pjevušiti pjesmicu koja je tih dana, il godine jebem li ga davno je bilo; If you don t know me by now od ong crvenog hehljavca i počeo misliti o ovom današnjem slijedu sranja. vrteći hard, misli me odvele na astrološku perspektivu mog slučaja i završih na mom znaku...škorpiji...sjećam se da sam negdje pročitao da mojim znakom upravljaju Mars i Pluton, opaki igrači sile podzemlja i unutarnje tmine te da mu najbolje odgovara klima nevremena a zavičaj mu je tragedija...da, zaključih na glas, to je to... veselo mahanje repa i cvilež Tine mi je nekako neopisivo lego dobro na ranjeni ponos te sam kak god teško to dlakavo stvornje poljubio u čelo. hitil sam se na krevet i još malo vrtio sve po glavi dok je živinče vjerno sjedilo uz krevet i fiksiralo me pogledom. dragao sam je po glavi dok mi je pogled bil uprt u plafon. bez riječi sam se digao i nazvao nju...sad već bivšu nju.... -nakon monotonog tu-tu začuo sam glas poznate žene, -halo. -dobar dan. lega je. jel ona kod kuće?-upitah hineći smirenost -ej bok lega.-odgovori srdačno,-ne, nema nje još, otišla je kod sestre-odvrati mi iskreno pa nastavi- pa zar ti nije javila? - ma javila je ali sam mislio da se vratila. ništa. doviđenja gospođo Marija, pozdravite nju i Darka- pozdravim je i poklopim slušalicu bez da sam čuo njen odgovor i pozdrav. okrenuo sam se culetu i rekao: “idemo van?” naravno da je divlje mahanje repa i omotavanje oko mene značilo “ajde više, konačno pa cijeli dan sam u voj rupi”¨!

- 13:33 - Zaudaraj (27) - Isprintaj - #

19.09.2012., srijeda

Iz naftalina

šok na šok...dio, valjda prvi naoko običan dan, okupan suncem koje se tek zagrijava za novo ljeto koje nam, hvala Bogu predstoji. ma jedva čekam da počne, pa da zatvorim knjigu s poglavljem «treći srednje» i zaboravim na lektiru. vrijeme je za neka vedrija štiva, bar mi se tak činilo. doma sam sâm. nigdje živog primjerka obitelji lege, jebiga roditelji skrbe dočim je burke zaglavio kod svoje butre. lijeno odvlačim guzicu do petkvadratne kupaonice, usput poželim dobro jutro veseloj džukeli, krasnom primjerku njemačkog ovčara koji se odaziva na ime Tina. puštam paru, puštam vodu, otvaram slavinu i puštam Dravu na svoje snom iznurene vjeđe. čupam krmežlje z očiju, lijeno razvlačim četkicu po kljovama i onda odjednom stanem. ščupam četkicu van, stisnem šake, dignem glavu u zrak i zagrmim u vlagom išarani plafon "u pizdu materinuuuuu!!!". još je zvonilo uuuuu kad se je pašče naluknulo iza štoka da provjeri jel s gazdom sve ok? "valjd mu je dobro" pomisli pašče dok sam ja čupajući trunje iz očiju od farbe koja se sa stropa, jelte, ničim izazvana oljuštila .. mrmljao- "ma sve ok Tina", ljut sam na sebe jer perem zube prije nego sam kavu popio, a znaš da mi paše kava i cigareta na neoprane zube" objašnjavam paščetu mahajući dlanom lijevo-desno(ubaci smješka luđu). sumnjam da me je skontala. nakon dijaloga s paščetom krećem put kuhinje zavariti sebi kavicu. socušu naravno. upravo me prolazil ugodna jeza skroz do riti kad sam onjušio njen miris noseći šalicu u boravak. posjednem svoje zadnje odelenje u stolac, pozicija guzica-sjever:bulja-jug i u toj savršenoj konstelaciji krenem sa katransko-kofeinskim ritualom. srčem lagano kavicu dok mi društvance pravi već spomenuta keruša . to me je pašče uvijek tak čeznutljivo promatralo i fiksiralo pogled na svaki moj pokret ruke dok prinosi šalicu kave ustima. a valjda je mislia da će i ona dobiti nešto od toga što god to bilo. "nego!" samo mi još to fali u stanu, cule koji se navuko na kavu. "nije to za jelo" uzalud sam je pokušao utješiti dok je sa tek nečujnm "cvil" spuštala glavu.! "e jebiga. sorry ne bendam njemački". Uzdahnuh onak, više iz očaja jer sve je nekako ustaljeno, čeznuo sam za nečim novim. e, da sam znao što će se sve toga dana izdogađat, zauzado bi misli. nisam ni završio misao, kadli zazvrči slovenec "drrriiin-drrrinnn". čuko je odmah dignuo glavu prema meni uz kratki "vuf" koji je porevodu značio "ej konjino, telefon zvoni, idi se javi", ma vidi vidi kurca, ipak nekaj kužim tog njemačkog. -idem, idem-vikao sam više radi čuke nego poradi individue s druge strane žice. -molimm-rekoh uljudno, -ej bok lega, si budan- umiljato će poznati glasić s druge strane žice, -nego šta da sam budan. skoro sam zgletal i ofarbal stropa u kupaonici od količine budnosti- odvratih više no ležerno -stropa?-u čudu će ona -ma pusti. šta ima?-nastavim -čuj, znaš za ono što smo se dogovorili za danas? -znam! zašto? ima nekih promjena? -ma znaš, sestra me nazvala da dođem kod nje pa se ne mogu naći s tobom na kavi-tišim će ona tonom, -a jel? pa dobro onda. ja ću danas onda otići kod frenda u doljnjiku. -kod Siniše? -a ha. nego, sutra ćeš imati vremena? -ma...c....ma ja ću tebe nazvati. pusa. bok- još mi je zvonilo u ušima od te usiljene puse dok sam namrštenog čela spuštao slušalicu. jebiga, taman sam danas mislio spičkat onih preostalih nekoliko novaca na dvije kave uz lagani trač , pa onda šetnjica pod Dravom, ali neeee, moja butra nema vremena. opet ide kod sestre. vratim se u pratnji čuke za stol, zažgem novog čika i prekorim sebe uvidjevši da mi još prva nije dogorila. ma, sve mi je nešto smrdilo, ne čik, novonastala sičuejšn! sve češće me je otpilila uz isti izgovor da ide sestri. ma jebla te sestra, mislim si, danas ću ja ipak otići u grad i to sâm, a ti se sa sestrom zajebavaj. nasuh culetu klope i vode te spreman i namirisan izađoh iz rezidencije pa put pod noge. pravac centar. obzirom da za zadnji mjesec nisam platio pokaz, imao sam lovu za kavu, pa sam umjesto 15 minuta busom šetao tri frtalja vure do centra. bar sam na miru mogel pušit i okolo zvirat. bilo je negdje jedanaest klokova i nešto malo klokčića kad sam došel do trafike kupiti si cigarete. tu me je pukla ideja da ja odem do kafića gdje ono moja butra zalaziti zna, pa krenuh u izvršenje nauma. ulazim ja u kafić kad na ogledalima što ono visješe po zidovima, vljda se gazda pali na Flamingoje; ugledah moju butru u društvu nekog muškića! mmmmm. čuka mi poskoči pa čak malo i preskoči dok sam se probijao do njihovog stola razmišljajući kojom taktikom da nastupim jer evidentno je da me ona vara. jedno je sigurno, ne želim praviti scene. -bok!- spremno pozdravih dvojac koji me je gledao u čudu dok sam ja stavljao jaknu na stolicu -je, je, živ sam rekoh svojoj pružajući ruku mudonji- a ti si? -ja sam, ja sam-mucao je dečko nikako da odgovori na pitanje -e pa i ja sam- reko ja njemu.. -on je Darko-ubacila se ona, hineći smirenost dok joj je crvenilo izbijalo po obrazima-moj bratić iz Vinkovaca- završi ona pa svi sjedosmo, -bratić kažeš. mmmm- izustim smireno pa se dignem i počnem ogledavati čelo u ogledalo, pa onda svoju košulju malo s prednje malo sa zadnje strane, dok su me oni samo zbunjeno promatrali. naravno da je u zraku visilo moje slijedeće pitanje: -a ti nisi kod sestre? -ma znaš, maloprije sam je nazvala i rekla da neću doći jer je Darko došao.- spremno će lukavica -pa da. super normalno kaj si i mene o tome obavijestila- rekoh ja smireno dok sam gestom ruke konobaru davao do znanja da ću ja uobičajeni napitak. -ma zvala sam, ali tebe već nije bilo- odmah će ona titrajući okicama. ma skoro da sam nasjeo na priču, al ajde pojedoh ja više dreka nego što ona misli pa reko ajmo lega nastaviti s ovom farsicom pa kud pukne pukne. nakon poduže šutnje koju je prekidala moja zapaljena cigareta i konobarova kavica, ja prozborih. ono čisto for di sejk of di konverzejšn, ne. -bratić kažeš?- u čudu ću ja dok se je ona počela meškoljiti -mhm-stidljivo će on -po maminoj strani?-upitam nju -da, da. po maminoj-hladno će ona -pa nisam znao da Ruža ima tak dragog nećaka?- u čudu ću ja, -ma znaš, teta Ruža je skromna žena- odjednom prozbori Darko, dok je ona totalno pocrvenjela i zabila pogled u koljena prebirajući prstima po štofu ne bi li našla koju rupicu u koju bi se mogla zavući. otpuhnuh dima i ponovno se dignem i počnem se ogledavati u ogledalu po čelu, pa po prednjoj i zadnjoj strani košulje, dok me je Darko zbunjeno pratio.. -a što to gledaš?- sad će već on onak malo kuražno. -ma tražim jel negdje piše IDIOT- kažem smireno. polako ugasim čika, natenane obučem jaknu, popravim kragnu te tapšajući Darka po ramenu rekoh: pozdravi tetu Ružu. ona nije pogleda digla, već je tako ostala sve dok ja nisam napustio kafić. e fakat si konjina lega, fakat si konjina, tepao sam sam sebi dok mi se grlo stezalo. ništa, odlučim otići do svog lege Siniše u donjiku....

- 11:23 - Zaudaraj (18) - Isprintaj - #

07.08.2012., utorak

MORE

prošlo je točno godinu dana od zadnjeg godišnjeg odmora i vrijeme je da mi i ove godine rit vidi mora. naravno da to iziskuje trošak, ali lega je bijo radijo i novce nabijo te ih sada i potrošijo.....(greške namjerne) dio u novcu dio u radu, jbga čovjek se mora snaći pogotovo ako se hoćeš odjebati iz ustaljene da ne kažem učmarene sredine. šapu na srčeko, moram priznati da u početku nisam volio ići na more (jbga proglasite me ludim i nastranim) ali jas čoek s kontineta, men drava više znači nego more. ali kak se čovjek lako navleče na bolje, pa tak ni meme to pravilo, jelte, nije zaobišlo. goodmaramo na jotoku Viru. i men tam baš super. lijepe su cestu novu povlekli tak da ne moraš krmiti avto po Zatonu i Prevlaki nego mam dojdeš na most i deri na drugi kraj jotoka. naravno da je Konzum pun do jaja od početka radnog vremnena pa do kraja, naravno da po jotočiću ima i manjih trgovinica (Bože hvala ti) i naravno da je sve skupo kaj da je tri put obišlo zemljinu kuglu da bi stiglo na Jurine trgovine policu.ali to je sastavni dio folkora ne, mislim ne želim ispasti tu neki truli kverulant. jedino kaj me jebe po tim malim trgovinama je nevjerojatna brzina i uljudnost prodavačkog tima prve smjene (ja uvijek rano idem po kjuvek i ostale stvari) možda sam se ja namjerio na pogrešnu trgovinu, ali pošto vikendica gravitira bliže k njoj, 1 zaptea 5 kilometara daleko, ne želim ići u one udaljenije i krmiti auto ak morem beciklinom obaviti dnevnu kupnju. znam ja da je 7:10, vidim po mladiću da je jedva krampom ščupal krmežlje, da je smješak zaboravio u kupaoni dok je pokušao namjestiti frizuru, ali brale moj mene oplahne srdžba dok vidim kako je spor. džaba vrište kolegice MARKOOO!! triba još ovo i ono, brtae Ivo on polako.... jednom prilikom mi je ženica dala zadatak da kupim njeki začin, mislim da je o mažuranu riječ... i ja izjutra u trgovinu, od Markeca zamolim kruh koji je on uredno šlampavo bez izraza na licu meni predao... upitah ga ljubazno: imate li možda mažurana? po izrazu lica sam vidio da ga je momentalno spičila imbecilija jer kako objasniti mrdanje glave lijevo-desno u kratkim trzajima odmakivajući se od pulta. alo, ba! imal tamo koga među tim klempavim ušima??? zavapih u sebi i uljudno ponovno zapitah začina. mažuran. ima te li? ee, aa, ne, mmdd, nemamo...mis...mislim da ne...da,da, nemamo šta da da, šta misliš, jebate!! ili imaš iili nemaš jen ti trunje balavo!! - tek što mi nije izletilo, pa se okrenuh prema prodavačici s istim pitanjem no i ova je lagano počela vrtjeti glavom prebirući po hardu u potrazi za navedenim začinom te mi je nakon nekloliko ljuljanja glavom ljubazno odgovorila da misli da nemamo. Pa koji je ovo jad! Pa kaj vas je spopala epidemija imbecilnosti?? pa možda ja tražim nepoznati začin, zaključih na mah i zatvorim vrata trgovine.... naravno da je otok prenapučen, naravno da su furešti uglavnom u sastavu D, H, SLO, CH i SK, a pošto ja niti od jednim navedenih jezikof ne baratam (slovenskog pa tudi nekaj) ne jebe me suglasje tonova raznijeh jezikof i naglaskof (pa taman da me i osobno prozovu, ne).... a među inim korisnicima su i naši ljudi koji uredno ispunjavaju zakom nam datu obvezu članka 56. stavka 3. Ustava republike nam Rvacke. e a među njima ima ekipe iz mog čmarnog okruženja. jbga, svit je mali. e i onda dok ja prošetam malo Virom i ugledam na djugoj stjani kale poznatu mi facu, ja mam obrnem glavu i nabacim grbu. maše on meni matert ti hebem kaj da me ni videl dvajst godina...viče da se i drugi okreču...a ja...ja se ne dam već samo mi grba još veća raste..... i taman sam čoeka odjebo na tu grba-foru kad moj sinek veli "pa kaj nije to tvoj kolega s posla"?= eeee, kad mu nisam onda sastavio lijeve z desne vuhekom, niti bum... brzo sam ga cuknul u obližnju slastičarnu i gurnu pred izlog sa đelatom i naredio "šuti i biraj jebem ti trunje!" - ali tata- zavapi sinek zbunjeno - ali, alibaba i četrdest razbojnika-prekinuh ga ja - biraj sladoled, zabavljaj jezik s okusima i čkomi, a potlek ti bum objasnil... porinul sam glavu čez obloček i naluknul se da li je zrak čist, z leve strane praši D i CH s desne SK i SLO...ok nema naših, idemo sine... i tako ližući sladoled naravno da me je upitao a zakaj nisam pozdravio onog stričeka e pa zato sine što mi nije po volji...odgovorim mu kratku jer mislim, pa kaj mu bum sad objašnjaval da sam došel na odmor, ne, i sve koje poznajem iz moje čmarne okoline jednostavno izbegavam. ja želim biti stranac u svojoj zemlji bar na deset dana, da uživam u miru i neobaveznom čavljanu s ekipon iz drugih krajeva lijepe nam naše... i tako odmoran, vratih se u svoju već poslovično čmarnu okolinu , posjednuh zvoje zadnje odelenje u stolac mjesto na zidić i udišem smrad triju mužjaka koji mi troše kisik u sobi.....jedva čekam drugu godinu...morti Markec naruči mažurana...

- 08:25 - Zaudaraj (22) - Isprintaj - #